• 3. Транспорт масаласининг очик ва ёпик модели.
  • Бошлангич жадвални тулдириш усуллари




    Download 0,71 Mb.
    bet33/38
    Sana24.11.2023
    Hajmi0,71 Mb.
    #104725
    1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   38
    Bog'liq
    Matematic modellashtirish Matn kasb talimi
    anatomiya cheloveka, Reference-375201101921 , 8-ma\'ruza, kamola slayd, 1 mavzu, Amaliy matematika mustaqil ta\'lim, 003 O\'zbekiston tarixi O\'zbek modeli 3 dars 2kurs, The-College-Panda-Sat-Math-, Ergashov Oybek, Mavzu, Principles of. ni mundarijasi uzb, chuvstvitelnye-elementy-vysokotemperaturnyh-datchikov-davleniya-materialy-i-tehnologii-izgotovleniya, tehnologiya-izgotovleniya-poluprovodnikovogo-chuvstvitelnogo-elementa-datchika-davleniya-na-osnove-polikristallicheskogo-almaza, primenenie-uravneniy-eylera-lagranzha-k-resheniyu-zadachi-dinamiki-sistemy-most-poezd, Pedagogik amaliyot kundalik daftari
    2.Бошлангич жадвални тулдириш усуллари.
    Транспорт масаласининг бошлангич режасини топиш усуллари куп булиб, улардан баъзи бирлари билан танишиб чикамиз.
    1. Энг кам нарх усули.
    Бу усулда жадвал катаклари таърифи энг кикина булган катакдан, захира ва эхтиежни хисобга олиб тулдирилади. Сунгра навбатдаги таърифи кичик булган катак тулдирилади ва хоказо.
    2. Шимолий - Гарб усули.
    Бу усулда жадвал катаклари биринчи сатр, биринчи устундаги катакдан бошлаб тулдирилади, сунгра захира ва эхтиеж хисобга олиниб биринчи сатрдаги навабатдаги катаклар тулдирилиб борилади. биринчи сатр катаклари тулдирилиб булгач, иккинчи сатр катаклари захира ва эхтиежни хисобга олиб тулдириб борилади ва хоказо.
    3. Диогналлар усули.
    Жадвалнинг бош диогналида жойлашган катаклар тулдирилади. Сунгра захира ва эхтиеж хисобга олиниб, бош диогналга параллел равишда ундан юкорида жойлашган катаклар тулдириб борилади. Юкоридаги катаклар тулдириб булингач, диогналдан пастда унга параллел равишда жойлашган катаклар захира ва эхтиежни хисобга олган холда тулдирилади.


    3. Транспорт масаласининг очик ва ёпик модели.
    Баъзи транспорт масалаларида захиранинг йигиндиси  ai эхтиежлар йигиндиси  bj дан кичик (катта) булиши мумкин.
    Бундай масалалар транспорт масаласининг очик модели дейилади.
    агарда  ai  bj булса, махсулотга булган хамма талабни каноатлантириб булмади. Лекин бу холда хам махсулотларни кам харажат сарф килиб таксимлаш режасини аниклаш мумкин. Бунинг учун масалага ишлаб чикарилган махсулот
    am+1= bj - ai 0
    бирликни ташкил килувчи сохта m+1- чи жунатиш пункити киритилади. Бу пунктдан барча истеъмол килувчи пунктларга махсулотни ташиш учун сарф килинадиган транспорт харажатлари cm+1=0 , j=1,n деб кабул килинади.
    Агар  ai  bj
    тенгсизлик уринли булса у хода n+1 сохта истеъмол килувчи пункт киритилиб бу пунктга махсулотни ташиш учун сарф килинадиган транспорт харажатлари ci,n+1=0 i=1,m олинади. Бу пунктнинг махсулотга булган талаби
    bn+1= ai - bj  0 булади.
    4. Ёпик занжир, цикл.
    Жадвалнинг бир катори (сатри еки устуни) да факат иккита катак олинган кетма-кетлик занжири дейилади. Занжирнинг бошлангич ва охирги катаклари бир каторда жойлашса епик занжир еки цикл дейилади.

    ·

    ·

























    ·




    ·




















































    ·

    ·

























    ·










    ·

    ·






















    ·


    Download 0,71 Mb.
    1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   38




    Download 0,71 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Бошлангич жадвални тулдириш усуллари

    Download 0,71 Mb.