Tuzuvchilar: dosent Sh. A. Xaydarov Takrizchilar: prof. A. X. Ergashev Dos. X. Muxiddinov Ma'ruzalar matni, Kasbiy ta'lim yunalishi talabalari uchun muljallangan




Download 0,71 Mb.
bet30/38
Sana24.11.2023
Hajmi0,71 Mb.
#104725
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   38
Bog'liq
Matematic modellashtirish Matn kasb talimi
anatomiya cheloveka, Reference-375201101921 , 8-ma\'ruza, kamola slayd, 1 mavzu, Amaliy matematika mustaqil ta\'lim, 003 O\'zbekiston tarixi O\'zbek modeli 3 dars 2kurs, The-College-Panda-Sat-Math-, Ergashov Oybek, Mavzu, Principles of. ni mundarijasi uzb, chuvstvitelnye-elementy-vysokotemperaturnyh-datchikov-davleniya-materialy-i-tehnologii-izgotovleniya, tehnologiya-izgotovleniya-poluprovodnikovogo-chuvstvitelnogo-elementa-datchika-davleniya-na-osnove-polikristallicheskogo-almaza, primenenie-uravneniy-eylera-lagranzha-k-resheniyu-zadachi-dinamiki-sistemy-most-poezd, Pedagogik amaliyot kundalik daftari
3. Кейинги жадвалга утиш 2. Дастлабки таянч режанинг оптималлиги текширилади. Агар (m+1) каторда манфий сонлар булмаса,яъни xамма j= лар учун
zj-cj ≥ 0 (16)
шарт бажарилса, режа оптимал хисобланади. Агар (m+1) каторнинг хеч булмаганда биронта элементи манфий булиб, унга мос келадиган устунда хеч булмаса битта мусбат коэффициент мавжуд булса, максад функциянинг киймати каттарок булган бошка таянч режа мавжуд эканлигини билдиради.
3. Агар (m+1) каторда бир канча манфий сонлар мавжуд булса, аввало бу манфий сонлардан базисга киргани ажратиб олинади.

Бунинг учун (m+1) - катордаги абсолют киймат жихатидан энг катта манфий сон танлаб олинади. Агар бундай сонлар бир нечта булса ва улардан кайси бири максад функциясини энг катта кийматга интилтирса, шу манфий сон танлаб олинади.

Умуман олганда (m+1) - катордаги манфий сонлар киймат жихатидан фаркланади. Шунинг учун режага максад функциясини энг катта кийматга эриштирадиган узгарувчи киритилади. Бу эса дастлабки таянч режани оптимал режага утказиш боскичларини камайтиради.


4. Фараз килайлик, аij узгарувчи базисга киритилсин. Бунинг учун базисдан кайси узгарувчи чикиб кетишини аниклаш керак.
Ушбу
(17)

нисбатлардан энг кичиги базисдан чикиб кетадиган узгарувчининг каторини курсатади. Фараз килайлик бу катор i катор булсин. Шунинг учун xj узгарувчи базисдаги xn+j узгарувчининг урнини олади. aij коэффициент бош элемент булади.


5. xj киритилган катор ёрдамида янги симплекс жадвал тузилади. Хал килувчи i катор элементлар ёрдамида куйидагилар хисобланади:
(18)
6. Матрицанинг колган барча элементлари коэффициентлари хам куйидаги формула ёрдамида аникланади:
(19)

7. Агар хал килувчи катор (ёки устун) да нолли элементлар булса, мос равишда шу катор (устун) янги жадвалга узгаришсиз кучирилади.


8. Янги вариант хисоблашлари тамом булгандан сунг яна (m+1)-катор анализ килинади ва юкоридаги жараён 2-кетма-кетликдан бошлаб такрорланади.

Download 0,71 Mb.
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   38




Download 0,71 Mb.

Bosh sahifa
Aloqalar

    Bosh sahifa



Tuzuvchilar: dosent Sh. A. Xaydarov Takrizchilar: prof. A. X. Ergashev Dos. X. Muxiddinov Ma'ruzalar matni, Kasbiy ta'lim yunalishi talabalari uchun muljallangan

Download 0,71 Mb.