• 6. Чизикли тенгсизликлар системаси ва уларни ечиш. Адабиётлар 1,3,5,14. Таянч иборалар.
  • Таъриф: Хамма n- улчамли векторлар туплами учун векторларни сонга купайтириш ва куйиш амали бажарилса бундай тупламга n- улчамли фазо дейилади.
  • Маъруза - 4 Мавзу. Дастурлашнинг математик асослари




    Download 0,71 Mb.
    bet16/38
    Sana24.11.2023
    Hajmi0,71 Mb.
    #104725
    1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   38
    Bog'liq
    Matematic modellashtirish Matn kasb talimi
    anatomiya cheloveka, Reference-375201101921 , 8-ma\'ruza, kamola slayd, 1 mavzu, Amaliy matematika mustaqil ta\'lim, 003 O\'zbekiston tarixi O\'zbek modeli 3 dars 2kurs, The-College-Panda-Sat-Math-, Ergashov Oybek, Mavzu, Principles of. ni mundarijasi uzb, chuvstvitelnye-elementy-vysokotemperaturnyh-datchikov-davleniya-materialy-i-tehnologii-izgotovleniya, tehnologiya-izgotovleniya-poluprovodnikovogo-chuvstvitelnogo-elementa-datchika-davleniya-na-osnove-polikristallicheskogo-almaza, primenenie-uravneniy-eylera-lagranzha-k-resheniyu-zadachi-dinamiki-sistemy-most-poezd, Pedagogik amaliyot kundalik daftari
    Маъруза - 4
    Мавзу. Дастурлашнинг математик асослари.


    РЕЖА


    1. n-улчамли векторлар фазоси.
    2. Векторларнинг чизикли богликлиги.
    3. n-улчамли вектор фазосининг базиси.
    4. Чизикли тенгсизликлар.
    5. Каварик тупламлар.
    6. Чизикли тенгсизликлар системаси ва уларни ечиш.


    Адабиётлар 1,3,5,14.
    Таянч иборалар.
    Вектор, чизикли боглик, тенгсизлик, каварик туплам, ярим текислик, ярим текисликлар кесишмаси.


    1. n- улчамли векторлар фазаси.

    Бизга маълумки хар кандай хужаликнинг фаолиятини хамма вакт курсаткичларнинг кандайдир сонли катори оркали характерлаш мумкин. Кулайлик учун буларни аник бир тартибда езиб олинади.


    Математик дастурлаш масалаларида топилиши талаб килинган масаланинг оптимал режаи хамда бошлангич маълумотлар хам кандир сонлар системасини ташкил килади. Шунинг учун бундай сонлар кетма-кетлигига математик тушунчалар бериб бориш максадга мувофикдир.
    Аналитик геометрия курсидаги маълумки сон укида етувчи хар кандай А вектор битта хакикий сон яъни А(х) билан аникланади. Шунинг учун тугри чизикни бир улчовли фазо деб аташ мумкин.Текисликда жойлашган хар кандай А вектор хакикий соннинг тартибланган (x,y) жуфти, яъни А (x,y) нукта координаталари оркали аникланади. Шунинг учун текислик икки улчовли фазо деб аталади. n- улчамли вектор деб тартибланган n-та сонларнинг тупламига, яъни (x1,x2,...,xn) га айтилади.
    x1,x2,...,xn сонлар эса векторларнинг координаталари дейилади. n- улчамли векторни x(x1,x2,...,xn) куринишда езилади.Векторлар устида амаллар сизга таниш булганлиги сабабли биз факатгина узимиз ишлатадиган томонларни куриб чикамиз.


    Таъриф: Хамма n- улчамли векторлар туплами учун векторларни сонга купайтириш ва куйиш амали бажарилса бундай тупламга n- улчамли фазо дейилади.
    Векторларни скаляр купайтмаси деб хар икки векторнинг мос координаталари купайтмасининг йигиндисидан иборат булган хакикий сонга айтилади.

    X (x1,x2,...,xn) ва Y (y1,y2,...,yn)


    X,Y=x1,y1+x2,y2+...+xn,yn




    1. Download 0,71 Mb.
    1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   38




    Download 0,71 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Маъруза - 4 Мавзу. Дастурлашнинг математик асослари

    Download 0,71 Mb.