• Корреляцион – регрессион тахлил усуллари
  • Tuzuvchilar: dosent Sh. A. Xaydarov Takrizchilar: prof. A. X. Ergashev Dos. X. Muxiddinov Ma'ruzalar matni, Kasbiy ta'lim yunalishi talabalari uchun muljallangan




    Download 0,71 Mb.
    bet15/38
    Sana24.11.2023
    Hajmi0,71 Mb.
    #104725
    1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   38
    Bog'liq
    Matematic modellashtirish Matn kasb talimi
    anatomiya cheloveka, Reference-375201101921 , 8-ma\'ruza, kamola slayd, 1 mavzu, Amaliy matematika mustaqil ta\'lim, 003 O\'zbekiston tarixi O\'zbek modeli 3 dars 2kurs, The-College-Panda-Sat-Math-, Ergashov Oybek, Mavzu, Principles of. ni mundarijasi uzb, chuvstvitelnye-elementy-vysokotemperaturnyh-datchikov-davleniya-materialy-i-tehnologii-izgotovleniya, tehnologiya-izgotovleniya-poluprovodnikovogo-chuvstvitelnogo-elementa-datchika-davleniya-na-osnove-polikristallicheskogo-almaza, primenenie-uravneniy-eylera-lagranzha-k-resheniyu-zadachi-dinamiki-sistemy-most-poezd, Pedagogik amaliyot kundalik daftari
    3.2. Эконометрик моделлар

    Иктисодий – математик моделларни куриш ва уларнинг тадбикларини чизикли регрессион моделлар, куп факторли моделлар асосида куриб чикамиз.


    Куриладиган масалаларнинг асосий математик аппаратини математик статистика, корреляцион тахлиллар ташкил этади. Корреляционрегрессион тахлил усуллари асосан куйидагича 3 та масалани ечишни такозо этади: натижавий ва фактор белгилар орасидаги богланиш куринишини аниклаш; улар уртасидаги богланиш даражасини аниклаш; хар бир фактор белгилар таъсирини аниклаш. Бу масалаларни ечишни конкрет иктисодий масалаларни тахлил килиш оркали баен этамиз.
    Жадвалда 9 та оиланинг озик-овкат махсулотларига харажати ва киши бошига оладиган даромади хамда келтирилган оила аъзоларининг сони берилган.

    9.1.-жадвал







    Озик-овкат харажати (у)

    Киши бошига даромад (х)

    Оиланинг улчови

    1
    2
    3
    4
    5
    6
    7
    8
    9

    433
    616
    900
    1113
    1305
    1488
    1645
    1914
    2411

    628
    1574
    2659
    3701
    4796
    5926
    7281
    9350
    18807

    1,5
    2,1
    2,7
    3,2
    3,4
    3,6
    3,7
    4,0
    3,7

    Бу ерда озик-овкат харажатларини киши бошига даромад ва оила аъзоларининг сонига богликлигини тахлил килиш масаласини курайлик.
    Натижавий белгини у ва билан, омил белгиларни х1 ва х2 оркали белгилаймиз.
    Дастлабки бир омилли чизикли моделни курамиз. У куйидаги чизикли функция оркали ифодаланади:

    ŷ = а0 + а1х1 (1)


    бу формуладаги а0 ва а1 параметрларни олдинги боблардаги каби, нормал тенгламалар системаси бунда куйидагича булади:




    (2)

    Берилган жадвал асосида тенгламалар системасини тузамиз:





    Бу тенгламалар системасидан модел коэффициентларини топамиз:

    а0 =549,68; а1 =0,1257


    Шундай килиб, модел куриниши


    ŷ=549,68+0,1257х1 (3) булади.


    (3) тенгламани регрессия тенгламаси дейилади, а1-коэффициентни регрессия коэффициенти дейилади. у ва х1 микдорлар орасидаги богланиш кучини корреляция коэффициентини хифоблаш оркали топилади.




    (4)
    Бу ерда Sy-н танланманинг уртача квадратик четланиши ва у куйидаги формула билан топилади:



    _
    бу ерда у- у микдорларнинг уртача арифметик киймати.
    Syx1- (3) тенгламанинг n-2 озодлик даражаси буйича уртача квадратик хатоси:



    бу ерда ŷ-(3) модел буйича хисобланган озик-овкат харажатларининг киймати.


    Олдинги боблардаги каби хисоблашлар бажарилса, куйидагилар хосил булади: S2=454070, Sух12 = 63846. Бундан




    нинг киймати курсатадики, озик-овкат харажатлари ва киши бошига даромадлар кучли богланишга эга экан.
    Юкоридаги моделда эластиклик коэффициенти куйидаги формула билан топилади:
    Э
    бизнинг мисолда х1=6080,6; у=1313,9. У холда

    Э


    бундан даромадни 1% кутарилиши озик-овкат харажатларининг 0,58% га ошишини курсатади.


    Энди озик-овкат харажатларини даромад (х1) ва оила аъзолари (х2) сонига боглик булган икки омилли чизикли моделни курамиз. Модел куриниши куйидагича булади:

    у= а01х12х2 (6)


    а0, а1, а2 параметрлар куйидаги тенгламалар системасини ечиш оркали топилади:




    (7)

    Берилган статистик маълумотлар асосида куйидаги тенгламалар системасини хосил киламиз:





    Бу тенгламалар системасини ечсак, а0=18,63; а1=0,0985; а2=224,6 булади ва у холда (6) модел куйидагича ифодаланади:

    у= 18,63+0,0985х1+224,6х2


    Богланиш кучини аниклаш учун олдин куйидаги корреляция коэффициентлари топилади:


    rух’ rух’ rх х


    Корреляция коэффициентлари топилгандан сунг куйидагича куп омилли корреляция коэффициенти топилади:





    бизнинг мисолимиздаги хисоблашларни бажарилса, rух х =0,983 булади. Бундан озик-овкат харажатларини даромад ва оила аъзолари сонига богликлиги юкори эканлиги келиб чикади.


    Куп омилли моделларда айрим омилларнинг таъсирини хусусий эластиклик коэффициентларини топиш оркали аниклаш мумкин:

    _ _ _
    Бизнинг мисолимизда а1=0,0985; а2=224,6; у=1313,9; х1=6080,6; х2=3,1.
    У холда (8) формулага асосан,
    Э

    Бундан, оила аъзоларининг сони узгармаганда даромад 1% га ошиши озик-овкат харажатларининг 0,456% га купайишига, оила аъзоларининг сони 1% га ортиши эса, озик-овкат харажатларининг 0,53% га ошишига олиб келади.


    Саволлар



    1. башоратлаш усулларини таърифланг?

    2. экстраполяция усули деб нимага айтилади?

    3. корреляцион-регрессион усулларни таърифланг

    4. энг кичик квадратлар усули ва унинг мохиятини таърифланг

    5. математик моделларга мисоллар келтиринг

    6. корреляция коэффициентини таърифланг


    Машклар
    1-машк. Тасодифий равишда 8 та оила танлаб олинди. Шу оилага тегишли куйидаги маълумотлар олинди:



    1. оила аъзосига тугри келган бир ойлик уртача даромад (х сум);

    2. оила аъзолари сони (у);

    3. бир ойда уртача жон бошига истеъмол килинган гушт (z кг).




    Х

    70

    85

    90

    100

    125

    150

    130

    160

    У

    4

    4

    3

    3

    2

    2

    1

    1

    Z

    3

    3,3

    4,2

    5

    4.5

    6,8

    6,2

    7

    Энг кичик квадратлар усули ердамида регрессия тенгламасини z=a0+a1x+a2y куринишда топинг.


    2-машк. Куйидаги жадвалда Узбекистон Республикасида истеъмол молларини ишлаб чикариш буйича статистик маълумотлар берилган:








    1999 й.

    2000 й.

    2001 й.

    2002 й.

    2003 й.

    Истеъмол моллеари (млн.сум)

    24,7


    178,3


    1883,3


    26873,7


    77361,0


    Энг кичик квадрат усули ердамида регрессия тенгламасини
    y=ax2 + bx + c куринишда топинг. Берилган жадвал кийматларини ва унга мос квадрат функция графигини чизинг.
    3-машк. Куйидаги жадвалда Узбекистон Республикаси кишлок хужалигини ривожлантириш буйича статистик маълумотлар келтирилган






    1999 й.

    2000 й.

    2001й.

    2002 й.

    2003 й.

    Донли экин майдонлари (минг га)

    1079,9


    1212,2


    1280,3


    1522,2


    1656,5


    Дон ишлаб чикариш
    (минг т)

    1908,2


    2257,2


    2142,4


    2466,9


    3215,3


    Гушт ишлаб чикариш
    (минг т)

    491,8


    469,2


    503,6


    509,2


    523,5


    Энг кичик квадратлар усули ердамида гушт ишлаб чикаришни (у) донли экин майдонлари (х1) ва дон ишлаб чикаришга (х2) богловчи икки параметрли регрессия тенгламасини у=а1х1 + а2х2 + а0 куринишда топинг.


    4-машк. Куйидаги жадвалда Узбекистон республикаси ахолисини
    сони ва структураси буйича шартли статистик маълумотлар келтирилган (минг киши):






    1999 й.

    2000 й.

    2001 й.

    2002 й.

    2003 й.

    Жами ахоли

    20863

    21360

    21853

    22282

    22690

    Мехнатга кобилиятли ешлар

    10234

    10463

    10707

    10963

    11157

    Мехнатга кобилиятли ешга кадар

    9005

    9239

    9462

    9604

    9788

    Мехнатга кобилиятли ешдан ошганлар

    1624

    1658

    1684

    1716

    1745

    Жадвалда чап устундаги катталикларнинг узгариш динамикасини ифодаловчи чизикли регрессия тенгламаларини тузинг. Узаро корреляция коэффициентларини хисобланг. Модел параметрларини бахоланг.


    5-машк. Куйидаги жадвалда Узбекистон Республикасида чет эл сармоялари иштирокидаги корхоналар фаолияти буйича статистик маълумотлар берилган:








    1991 й.

    1992 й.

    1993 й.

    1994 й.

    1995 й.

    Жами корхоналар



    128


    288


    644


    1039


    1235


    Махсулот ишлаб чикариш хажми (млн. сум)

    7,7


    112,6


    1708,1


    7344,3


    10561,4


    Экспорт (млн. АКШ дол.)

    34,8

    23,0

    17,6

    73,1

    81,2

    Ишловчилар сони



    9126


    16604


    25016


    33618


    400000


    Экспорт хажмини учта параметр: ишловчилар сони, жами корхоналар ва махсулот ишлаб чикаришга богловчи чизикли модел тузинг. Ишлаб чикариш хажми билан ишловчилар сони орасидаги корреляцияни аникланг.



    Download 0,71 Mb.
    1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   38




    Download 0,71 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Tuzuvchilar: dosent Sh. A. Xaydarov Takrizchilar: prof. A. X. Ergashev Dos. X. Muxiddinov Ma'ruzalar matni, Kasbiy ta'lim yunalishi talabalari uchun muljallangan

    Download 0,71 Mb.