• Urganch shahrida 2 qavatli 100 ta avtomobilga mo’ljallangan garaj va texnik xizmat ko’rsatish shaxobchasini loyihalash
  • JAMI: 694315,47
  • Joriy narxlarda ob’ektning umumiy baxosi (KKS siz) 873657,15
  • TEXNIK - IKTISODIY KURSATKIChLAR
  • Kursatkichlar nomi Ulchov birligi Baxosi (ming sum)
  • MЕHNAT VA ATROF MUXIT MUXOFAZASI QISMI Кириш
  • Shaxarlarning avj olib rivojlanishida asosan transport yo`lining axamiyati juda katta o`rin tutadi




    Download 1,06 Mb.
    bet7/14
    Sana10.04.2017
    Hajmi1,06 Mb.
    #4395
    1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14



    O B ‘ E K T N I N G J O R I Y N A R X L A R D A G I B A X O S I

    Urganch shahrida 2 qavatli 100 ta avtomobilga mo’ljallangan garaj va texnik xizmat ko’rsatish shaxobchasini loyihalash



    RESURSLAR NOMI

    SUMMA (ming.so'm)

    1

    2

    3

    1

    Uskuna, mebel va inventar xarajatlari

    0

    2

    Qurilish materiallari baxosi

    553019,1

    6

    Asosiy ish haqi xarajatlari

    62214,64

    7

    Mshina mexanizmlar ekspluatatsiyasi xarajatlari

    79081,73

     

    JAMI:

    694315,47

    8

    Pudratchining qo'shimcha xarajatlari ( 20,83% )

    144625,91

    9

    Buyurtmachining qo'shimcha xarajatlari 5 %

    34715,77

    10

    Ob’ektning sug'urtalash xarajatlari ( 0,32% )

    0

    11

    Qurilish materiallari baxosi oshishining tavakkalchilik koeffitsienti

    1

     

    Joriy narxlarda ob’ektning umumiy baxosi (KKS siz)

    873657,15

    12

    KKS - 20 %

    174731,43

     

    Joriy narxlarda ob’ektning umumiy baxosi (KKS bilan birga)

    1048388,58



    TEXNIK - IKTISODIY KURSATKIChLAR

    Urganch shahrida 2 qavatli 100 ta avtomobilga mo’ljallangan garaj va texnik xizmat ko’rsatish shaxobchasini loyihalash



    Kursatkichlar nomi

    Ulchov birligi

    Baxosi (ming sum)

    1

    2

    3

    4

    1

    Ob’ektni umumiy smeta baxosi

    ming so'm

    1048388,58

    2

    Qurilish montaj ishlari baxosi

    ming so'm

    694315,47

    3

    Qurilish materiallari baxosi

    ming so'm

    553019,1

    4

    Asosiy ish xaqi xarajatlari

    ming so'm

    62214,64

    5

    Mashina mexanizmlar ekspluatatsiyasi xarajatlari

    ming so'm

    79081,73

    6

    Mexnat sarfi

    ming kishi soat

    13,38

    7

    Ob’ektni umuiy maydoni

    m2

    2739,6

    8

    Ob’ektni umuiy qurilish xajmi

    m3

    21916,8

    9

    Ob’ektni 1 m2 yuzasining baxosi

    ming sum

    382,68

    10

    Ob’ektni 1 m3 xajmining baxosi

    ming sum

    47,83

    11

    Qurilish muddati

    oy

    18

    12

    Qurilish ishlarini boshlanishi

    sana

    01.03.2014 y.



    Adabiyotlar ro’yxati

    1. Kapital qurilishda narxlarni shakllantirishning smeta-normativ bazasini takomillashtirish va yangilash chora-tadbirlari to’g’risida». Uzbekiston Respublikasi Vazirlar Maxkamasining qarori, 24.10.2003 y. № 463

    2. «Qurilishda tanlov savdolari va narxlarni shakllantirish xududiy qonsalting markazi to’g’risida NAMUNAVIY NIZOM». Vazirlar Maxkamasining 2003 yil 2 dekabrdagi 538-son qaroriga 6b-ilova

    3. Maxmudov E.X. Korxona iqtisodiyoti: O’quv.qo’l. –T.: O’zbekiston yozuvchilar uyushmasi Adabiyot jamg’armasi nashriyoti, 2004.
      Adabiyot (arab. - adab so‘zining ko‘pligi) - 1. Fan va amaliyotning biror sohasidagi yutuqlarni umumlashtiruvchi asarlar majmui (texnikaviy A., qishloq xo‘jaligi A.i, siyosiy A. va boshqalar). 2. San’atning bir turi (badiiy A. deb ham ataladi)


    4. O’zbekiston iqtisodiyoti. Taxliliy sharx №8, Samarali iqtisodiy siyosat markazi, Iqtisodiy isloxotlar loyixasi USAID , T.
      Siyosat (arab. سياسة (siyasa) - ot tarbiyalash, ot boqish) - davlatni boshqarish sanʼati. Siyosat biror guruh, jamiyatni boshqarish jarayonidir. Ushbu jarayonda tegishli guruh vakillari ham qatnashishadi.
      mart 2005.

    5. «O’zbekiston Respublikasi ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishi 2013 yil yakunlari tug’risida» Xalq so’zi, 6 - yanvar, № 7.



    MЕHNAT VA ATROF MUXIT MUXOFAZASI QISMI

    Кириш

    Битирув малака иши мавзуси:____________________________________

    ____________________________________________________________________.

    Обектни ва лойихалаш жараёнида ижтимоий, иқтисодий ва сиёсий масалаларни ечиб қолмай, ушбу объект қурилаётган жойдаги аҳоли масканини экологик мувозанатига ҳам эътибор бериш зарур.

    Бунинг учун аввало объект қуриладиган худуднинг асосий хусусиятларини ўрганиш керак. Чунки объект қурилиб ишга тушгандан кейин чиқиндиларни безарарлигини таъминлаш нихоятда мухимдир.

    Хозирги даврда хеч бир технологик жараён умуман чиқиндисиз ишламайди. Бу чиқиндилар маълум миқдорда сув хавзаларини, атроф -мухитни ифлослантиради. Албатта хозирги замон технологик жараёнларида ифлосланган сувни тозалаш воситалари мавжуд. Лекин шуни унутмаслик керакки, бу сув тозалаш қурилмалари маълум камчиликлардан холи эмас, яъни қурилманинг аксарияти маълум миқдорда йиғилган сувни тозалайди. Шунинг учун бирор табиий офат натижасида, масалан, сув тошқини, жала ёғиши натижасида ифлосланган ва хали тозаланмаган сувни сув хавзаларига оқиб келиб тушиши натижасида захарланиш ва энг ёмони инсон саломатлигига хавф соладиган холат вужудга келиши мумкин.

    Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки, объектларни қуришда юқоридагиларни ҳисобга олган ҳолда иш олиб бориш хар бир мутахассиснинг бурчидир. Бу ишга совуққонлик билан қараш бутун табиатга, экологик мувозанатга шу билан бирга аҳоли масканларининг умумий соғломлигига ва бу билан бутун авлодлар олдидаги жавобгарликни унутмаслик лозимдир.

    Узбекистон Республикасида мехнатни мухофаза килишнинг хукукий, техник ва санитария - гигиена қоидалари билан белгилаб куйилган конунлари кабул килинган. Бу қоидалар умумжахон талаблари даражасида ишлаб чикилган.

    I. Объектда мехнатни мухофаза қилиш бўйича шамоллатиш тизими.

    Инсон хаётида хавонинг ахамияти катта бўлиб, унинг химиявий таркиби, физик хусусиятлари инсон саломатлигини сақловчи мухим омилдир. Хаво холати унинг босими, зичлиги, харорати, абсолют ва нисбий намлиги билан белгиланади.

    Лойихаланаётган объектда табиий ва сунъий шамоллатиш тизимидан фойдаланиш кўзда тутилган. Шамоллатиш қурилмаларининг технологик кўрсаткичлари БМИ нинг олдинги бўлимларида келтирилган. Табиий шамоллатиш хоналардаги хавонинг холати ташқи деворининг ичи бўйлаб жойлаштирилган вентиляция шахтаси орқали ва деразаларнинг форточкаси орқали амалга оширилади. Сунъий шамоллатиш замонавий шамоллатиш қурилмалари ёрдамида амалга оширилади ва хоналардаги хавонинг харорати ва таркибини бир хил холатда сақлаб турилади.

    II. Объектда мехнатни мухофаза қилиш бўйича электр хавфсизлиги.

    Лойихаланаётган объектда сунъий ва табииий ёритиш тизими кўзда тутилган. Табиий ёритиш бинонинг ташқи деворига ўрнатилган деразалар орқали, сунъий ёритиш эса электр тармоғи орқали хар бир хонанинг шипига ўрнатилган ёритиш лампалари орқали амалга ошириш кўзда тутилган.

    Сунъий ёритиш тармоқларининг ускуна ва жихозлари гидроизоляция қилинган бўлиши, ўтказгичлар эса ёпик усулда ўтказилиши лозим, яъни мухофаза қобиқлари билан таъминланган бўлиши шарт. Бу мухофаза қобиғи электр тизимининг ўзгарувчанг-кучланишларидан учқунлар чиқиши билан пайдо бўладиган ёнғин хавфини йўқотади.

    Электр қурилмаларини ўрнатиш қоидаларига асосан икки сақловчи қурилма ўртасидаги электр тизимларидаги ёки охирги сақловчи қурилма билан хар қандай ўтказгич орасидаги мухофаза қобиғи қаршилиги 0,5 ОМ дан кам бўлмаслиги талаб қилинади. Хавфли зоналарда бу қаршилик миқдори 20 - 30 ; дан ортиқ бўлиши керак.

    II. Объектда мехнатни мухофаза қилиш бўйича

    ёнғин хавфсизлиги.

    Объектни лойихалаш ва қуришда, унда бажариладиган ишларнинг моҳиятидан келиб чиқадиган талаблардан ташқари, унга-техник мустахкамлик, санитария - гигиена ва иқтисодий талаблардан ташқари, унга ёнғин хавфи ва ёнғинга қарши тура олиш талаблари хам қўйилади.

    Бино қурилишида ишлатиладиган қурилиш конструкцияларининг ёнғинга чидамлилиги ёки ёниши уларнинг қандай материалдан тайёрланганлигига боғлиқдир. Конструкциянинг ўтга чидамлилик даражасининг чегараси СНиП II-2-80 га асосан конструкциянинг неча соат ўтга чидаб туриши билан белгиларади. Лойиҳаланаётган бинода ёнғин хавфсизлигини таъминлаш учун махсус транспортлар объектнинг исталган жойигача бора олишини таъминлаш кўзда тутилган.

    Бинода ёнғин чиққан такдирда тутуннинг бирор хонада тўпланиб қолмаслиги, яъни тутунни чиқариб юбориш учун ташқи томонга очиқ ҳаво чиқувчи туйнук бўлиши лозим. Бинони индивидуал холда қуёш энергияси ёрдамида иситиш ва иссиқ сув билан таъминланиш кўзда тутилган. Ташқи иссиқлик тармоғи иссиқлик изоляцияси ва гидроизоляция материали билан қопланган бўлиши шарт. ( Объектнинг бош режасига қаранг ) Бинода ёнғин пайдо бўлган такдирда уни зудлик билан ўчириш учун ПГ - 100 маркали «Самарканд» типидаги ўт ўчириш гидранти лойихаланган. Бу гидрант 100 м. ргдиусда ёнғинни ўчиришга мўлжалланган.

    Бинонинг ички қисмида пайдо бўлган ёнғинни ўчириш учун дахлизнинг 2 жойида ёнғин ўчириш ускунаси ўрнатиш кўзда тутилган. Дахлизга деворга ўрнатилган ёнғин ўчириш гидрантларига уланадиган ёнғин ўчириш шланглари (енглари) юмшоқ тўқима материалдан тайёрланган бўлиб, диам. 51 ва 66 мм бўлади. Уларнинг узунлиги 10 ва 20 м. Бино ичқарисида ўрнатилган ёнғинга қарши гидрантлар оралиғи 10 ёки 20 метрли шланглар ёрдамида ёнғинни учириш учун кучли сув оқими бинонинг энг баланд ва энг узоқ нуктасини иккала гидрант орқали сув пуркаш имкониятини берадиган қилиб ўрнатилади. Ичкарида ўрнатилган ёнғин ўчириш кранлари пол юзасидан 1,35 м. баландликда ўрнатилади.

    Бинода тасодифан ёнғин содир бўлганда одамларни эвакуация қилиш схемаси бинонинг асосий кириш йўлининг кўринарли жойига деворга осиб кўйилади. Бу схемада асосий ва ёрдамчи чиқиш йўлаклари кўрсатилган бўлади.



    Бинода ёнғин содир бўлганда одамларни эвакуация қилиш схемаси келтирилган.
    FОYDALANILGAN ADABIYOTLAR

    1. I.A.Karimov «O`zbekiston XXI asrga intilmoqda» T. Uzbekiston, 2000 y.

    2. I.A.Karimov «Uzbekiston XXI asr busagasida: xavfsizlikka taxdid, barqarorlik shartlari va taraqqiyot kafolatlar» T.Uzbekiston, 1997 y.

    3.Uzbekiston Respublikasi Oliy majlisining IX sessiyasida (1992 yil 14 yanvar) «Jismoniy tarbiy va sport tug`risida»gi qonuni.

    4. Ubaydullaev X.M., Abduraxmanov Y.I., Setmamatov M.B. Jamoat binolari tipologiyasi 2-qism.Toshkent 2000 y.

    5.Tolipov K., Inogamov B.I., Setmamatov M.B. «Arxitektura kompozitsiya nazariyasi » Toshkent 2002 y.

    6.Архитектурное проектирование общественных зданий и сооружений М.Стройиздат 1985

    7.T Kodirova «O`zbekistonning istiqlol yillari me`morchiligi » Toshkent 2004 y.

    8. В.В.Шестокос., В.П.Адамович., П.В. Югикявичюс «Гаражи и стоянки » М.Стройиздат 1984 г.

    9. Э.П.Колесникова Организация городского движения.4-1. Киев 1971 г.

    10. В.В.Шестокос «Город и транспорт» М.Стройиздат 1983 г.

    11. Д.С.Самойлов «Городской транспорт» Изд. 2-С. М.1983 г.

    12. «Архитектурное проектирование общественных зданий» Москва 2007 г.

    13. Убайдуллаев Х.М., Иноғомова М.М. « Турар ва жамоат бинолари типологик асослари» тошкент 2009 й.

    14Аскаров Б.А., Низомов Ш.Р. Темирбетон ва тош-гишт конструкциялари. Т: Ўзбекистон, 2003 ,-432б.

    15.Бондаренко В.И., Нуриддинов Х.Н., Хайдаров Д.М. Зилзила буладиган районларда юк кутарувчи деворлари гишт ёки тошдан терилган биноларни лойихалаш. Укув кулланма. Т.: Укитувчи,-1992,-49 б.

    16.Гаевой А.Ф., Усик. С.А. Курсовое и дипломное проектирование. Промышленное и гражданские здания: Учеб пособие…-Л.: Стройиздат, Ленингр. Отд, 1987.-264 с.

    17. Мандриков А.П. Примеры расчета железобетонных конструкций. М. 1989

    18.Пидгирняк К.Ю., Пидгирняк В.П. Архитектура зданий лечебных учреждений. Киев, Будивэльнык-1990 г

    19.КМК 2.08.05.-97. Здания и сооружения приспосабливаемқе под лечебнқе учреждения.

    20.КМК 2.03.01.-97. Бетон ва темирбетон конструкциялари.

    21.ҚМҚ 3.04.02-97. Бино ва иншоотларни коррозиядан саклаш. Т., 1997

    22.В.А. Нелов. Курилиш-монтаж ишлари. Т.: Узбекистон, 1989-256 б.

    23.ШНК 4.02.00-04. Курилиш ишларига элементли ресурс смета нормаларини ишлаб чикиш ва тадбих этиш буйича умумий нормалар.УзР Давархитеккурилиш, АКАТМ, Тошкент. 2004 й.

    24Методические рекомендации определению расчетных текущих цен на эксплуатацию строительных машин и механизмов. НИИЭОС и НТ, Госкомархитекстрой, Тошкент – 2004 г.

    25.Методические рекомендации по составлению ресурсной сметной документации на строительные и монтажные работы. Госкомархитекстрой, Тошкент – 2004 г.

    26.Сборник ресурсных норм (РСН) на монтаж оборудования и специальные строительные работы. Госкомархитекстрой, Тошкент – 2004 г.

    27.Kapital qurilishda narxlarni shakllantirishning smeta-normativ bazasini takomillashtirish va yangilash chora-tadbirlari to’g’risida». Uzbekiston Respublikasi Vazirlar Maxkamasining qarori, 24.10.2003 y. № 463

    28.«Qurilishda tanlov savdolari va narxlarni shakllantirish xududiy qonsalting markazi to’g’risida NAMUNAVIY NIZOM». Vazirlar Maxkamasining 2003 yil 2 dekabrdagi 538-son qaroriga 6b-ilova.

    29. Кокорин О.Я. Установки кондиционирования воздуха. М.; Маши­ностроение. -1978.

    30. Кондиционирование воздуха и холодоснабжение. В.Н.Богослов­ский, О.Я.Кокорин, Л.В.Петров. М.;Стройиздат, 1985г.

    31. Isitish, ventilyatsiya

    Download 1,06 Mb.
    1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14




    Download 1,06 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Shaxarlarning avj olib rivojlanishida asosan transport yo`lining axamiyati juda katta o`rin tutadi

    Download 1,06 Mb.